Home
Novosti
Propisi
Pojmovi
Kursna lista
Tarifa
Pitanja i odgovori
Softver
Publikacije
Prodaja
Kontakt
O nama
Linkovi

 

 

HARMONIZOVANI SISTEM

 

Šta je harmonizovani sistem ?


Harmonizovani sistem (Harmonized Commodity Description and Coding System) je univerzalni klasifikacioni sistem koji se koristi pri pravljenju carinskih tarifa. Svakom proizvodu, kao predmetu spoljnotrgovinske razmene, dodeljuje se jedinstveni 10-cifarski indentifikacioni kod. Svaka od tih 10 cifara predstavlja deo rastuće serije koja opisuje i klasifikuje određeni proizvod. Tako je, na primer, harmonizovani broj (tarifna oznaka) za koncentrat soka od jabuke: 2009.70.0010. Ovaj proizvod je kategorizovan sa 6 cifara u sok od jabuka (2009.70), a sok od jabuka je kategorizovan sa 4 cifre u voćni sok: 2009 (Voćni sokovi (uključujući širu od grožđa) i sokovi od povrća, nefermentisani i bez dodataka alkohola, sa dodatkom ili bez dodatka šećera ili ostalih sredstava za zaslađivanje). I voćni sokovi su kategorizovani sa prve dve cifre (20) u proizvode od povrća, voća i ostalih delova bilja. Prvih šest cifara predstavlja Harmonizovani sistem (propisani od Svetske carinske organizacije), međutim 7. i 8. cifra tarifne oznake su preuzete iz Kombinovane nomenklature Evropske unije i jedinstvene su za sve zemlje članice Evropske unije i ostale zemlje koje su preuzele ovu nomenklaturu (uključujući i našu zemlju). 9. i 10. cifra tarifne oznake variraju od zemlje do zemlje, tj. zemlje ih koriste za svoje (domaće) nomeklaturne pozicije.

Malo istorije


Teško je i zamisliti da mali, šestocifreni, digitalni kod može pomoći u međunarodnim naporima da se zaustave i smanje efekti globalnog zagrevanja zemlje; ili u suzbijanju kriminalnih aktivnosti pravljenja sintetičkih droga; ili u naporima zemalja u razvoju da obezbede osnovnu zdravstvenu zaštitu za svoje narastajuće stanovništvo. 

Ranih sedamdesetih grupa iskusnih međunarodnih eksperata Svetske carinske organizacije u Brislu je razvila klasifikacioni sistem - robne nomenklature - koji omogućava zemljama da prate promet roba na svojim granicama. Bez postojanja ovog sistema mnogi nacionalni propisi i međunarodne konvencije bile bi teško sprovodive, a bilateralni i multilateralni pregovori o trgovini puni nedoumica.

Kako je međunarodna trgovina postajala kompleksnija, a zahtevi koji su se postavljali pred carinske službe sve složeniji, sve više zemalja su prihvatale harmonizovani sistem (HS) Svetske carinske organizacije kao osnovni potporni stub u stipulisanju fiskalnih, zaštitnih i regulacionih propisa.

Usložavanje međunarodne trgovine i narastajući međunarodni kriminal dobili su protivnika - harmonizovani sistem, koji je, baš kao i originalni švajcarski armijski nož, postao višenamenska alatka koja je postigla da "jabuke" u jednoj zemlji ne postanu "pomorandže" u drugoj zemlji.

Usavršavanje harmonizovanog sistema je stalno u toku. Nove nauke i tehnologije nužno upućuju na izmene i dopune harmonizovanog sistema, njegove strukture i što je još važnije opisa. U tabeli pri kraju ove strane mogu se naći linkovi koji će ilustrovati razvoj i napore za stalno unapređivanje harmonizovanog sistema.

Carinska tarifa Sbije i harmonizovani sistem


Na osnovu harmonizovanog sistema izrađena je i carinska tarifa Srbije. Harmonizacija je obavljena u pogledu tarifnih brojeva, tarifnih oznaka i naimenovanja robe (osim poljoprivrede), ali ne i carinskih stopa.

Carinska tarifa SR Jugoslavije ima preko 9.000 tarifnih stavova u okviru kojih su klasifikovane sve vrste roba koje mogu biti predmet spoljnotrgovinske razmene.

Postojeći nivo carinske zaštite kreće se u rasponu od 1 - 30% i to za: 
- sirovine i repromaterijal i rezervne delove od 1 - 5%, 
- opremu 1 - 10%, 
- robu široke potrosnje koja je namenjena standardu stanovništva do 15%, 
- ostalu robu široke potrošnje 20%, 
- luksuznu robu široke potrošnje 30%
- finalne industrijske proizvode od 10-20%, 
- poljoprivredne proizvode i tekstil od 20-30%. 

Prosečno carinsko opterećenje iznosi 9,38%. 

Pored carine po stopi iz Zakona o carinskoj tarifi, prilikom uvoza robe za koju se plaća carina, plaća se i taksa za carinsku evidenciju u visini od 0,5%. 

Za uvoz određjenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda pored propisanih stopa carine i  carinske evidencije plaća se i posebna dažbina (prelevman), koja se kreće u rasponu od 0,50 dinara po jedinici mere do 36 dinara, kao i sezonska carina, koja se plaća u visini 20% za određene poljoprivredne proizvode i u određenom vremenskom periodu u toku godine.

Carinsku tarifu čini nomenklatura. Pod pojmom nomenklatura, u smislu Zakona o carinskoj tarifi ("Službeni list SRJ", br. 23/2001, 40/2001), podrazumev ajuse:

1) naimenovanja odeljaka, glava, razdela, tarifnih brojeva i tarifnih podbrojeva s njihovim numeričkim oznakama;

2) napomene uz odeljke i glave, napomene za tarifne podbrojeve i dodatne napomene;

3) Osnovna pravila za primenjivanje Carinske tarife.

Pod pojmom tarifni broj podrazumeva se naimenovanje robe, koje obuhvata jedan proizvod ili više proizvoda i koje je označeno četvorocifrenom oznakom podeljenom na dve dvocifrene grupe odvojene tačkom, od kojih prva označava broj glave kojoj tarifni broj pripada, a druga - redni broj tarifnog broja u toj glavi.

Pod pojmom tarifni međupodbroj podrazumeva se naimenovanje robe koje obuhvata jedan proizvod ili više proizvoda i koje nije označeno numeričkom oznakom pošto se dalje raščlanjava na tarifne podbrojeve.

Pod pojmom tarifni podbroj podrazumeva se naimenovanje robe koje obuhvata jedan proizvod ili više proizvoda i koje je označeno numeričkom oznakom sa najmanje šest cifara.

Numeričke oznake kojima su označeni tarifni brojevi i tarifni podbrojevi zovu se tarifne oznake.

Tarifni stav obuhvata tarifnu oznaku, naimenovanje tarifnog podbroja i stopu carine propisanu za robu iz tog tarifnog podbroja.

 

Korisni linkovi:

 

Carinske administracije zemalja sveta

The International Customs Tariffs Bureau

US Census Bureau

United States International Trade Commission

Naziv

Format

Datum

Konvencija o Harmonizovanom sistemu
Opšte informacije i zemlje koje su privatile ili primenjuju Harmonizovani sistem
on-line/(html) 22/08/2001
Preporuke Veća u vezi Harmonizovanog sistema on-line/(html) 21/10/1999
Amandmani na Harmonizovani sistem (01/01/2002) hs2002e.pdf 05/06/2000

Tabele korelacija Harmonizovanog sistema 1996 - 2002

Uvod corr02intro-e.pdf 25/01/2001
Tabela I (2002 - 1996) corr0296e.pdf 10/04/2001
Tabela II (1996 - 2002) corr9602e.pdf 10/04/2001

Harmonizovana carinska tarifa

Evropska harmonizovana tarifa (priprema: TIC - Trade Information Center, U.S. Department of Commerce)

Evropska harmonizovana tarifa (priprema: WCO - World Customs Organization)
 

EU Tariff Schedule
Evropske statistike spoljne trgovine

Izvor podataka: Official Journal of the European Communities

Harmonizovana tarifa Sjedinjenih Američkih Država (prirema: US Office of Tariff Affairs and Trade Agreements)

USITC – US Office of Tariff Affairs and Trade Agreements

USITC Tarif Database

U.S. International Trade Commission

Harmonized Tariff Schedule of the United States (2002) (Rev. 1)

 
 

Home | Novosti | Propisi | Pojmovi | Carinska kursna lista | Tarifa | Pitanja i odgovori |Softver Publikacije | Prodaja | Kontakt | O nama | Linkovi


Copyright © 2009 Intermex